Ovo što se danas dogodilo je gotovo znak da je krajnje vreme da počnem…
Ideja magazina “Kultura fotografije” se javila još pre par godina kada sam štampao katalog humanitarne novogodišnje izložbe u mom kafiću Malabar na Novom Beogradu. Ideja je bila da okupim prijatelje fotografe, da napravimo humanitarnu izložbu i skupimo malo novca za lečenje jedne divne devojčice. Zapravo da pridodamo par kapi vode u polu prazan bazen.
Elem, kako su uglavnom svi katalozi na izložbama veoma dosadni ja sam, kao pametan, napravio katalog izložbe u formi magazina. A4 format, naslovna strana – fotografija Andreja Isakovića, slatke devojčice sa pionirskom kapicom. Unutra, o svakom autoru kratak tekst i malo o svakoj fotografiji. Napisao sam i članak o čuvenoj Liliki, fotografiji Imreta Sabo. Uplakana, crna devojčica, u beloj bundi koju teši baka vojvođanka i oprašta se od nje… Kako je ceo magazin nastao praktično za jedno veče, u naletu inspiracije, i to par dana pred izložbu, ja sam naivno pomislio da je to početak jednog novog velikog projekta… Konačno magazin o fotografiji, baš onakav kakav sam ja želeo. Magazin koji će mi pomoći da istražim zašto pravimo fotografije, zašto beležimo svaki mogući trenutak našeg života i šta je to toliko magično u celom putovanju. Naravno, odmah posle toga stiže hladan tuš. Obaveze, poslovne i životne. Korona… pa nove obaveze, opet poslovne i opet životne. I od te velike ideje ostalo je samo par kopija tog kataloga i nekoliko prepiski sa prijateljima gde kao pokušavamo nešto da započnemo. I onda se dogodilo ovo…
Kako, moj dragi prijatelj, fotograf Irfan Ličina i ja volimo da razmenjujemo knjige fotografija (čitaj: ja šaljem njemu moju kolekciju, a on kad ih pročita i pogleda vrati mi) dobijem ja paket od Irfana. Vraća mi knjigu najboljeg svetskog reportažnog fotografa Gorana Tomaševića. Na zadnjoj naslovnoj je devojčica iz Kašmira. E sad, bez obzira što je Irfan zapakovao paket kao da šalje originalno Miroslavljevo jevanđelje na čuvanje u Hilandar, revnosni poštanski službenik je pomislio ipak da musliman iz Novog Pazara šalje ili antraks u prestonicu ili 4 kile heroina na preprodaju (da toliko je teška knjiga Gorana Tomaševića). Razvalio je paket po sredini svojim profesionalno naoštrenim noktima i pored pakovanja pocepao tj. zagrebao malu Goranovu devojčicu tik iznad oka. Međutim, umesto da kukam na kol centar Pošte shvatio sam da su mi bogovi fotografije poslali znak. Znak takav da sada ne znam da li su vredni i naoštreni nokti napravili ovaj procep ili je devojčica sama radoznalo provirila da vidi ovaj čarobni svet odraslih ljudi.
U tom svetu se nalazi i Srbija gde jedna dvogodišnja Danka počiva na dnu neke deponije. Verovatno divlje. Tu je i neka Gaza gde je u trenutnom ratu poginulo 13.000 dece. Za sada. Možda koja hiljada dece gore dole, ima raznih izveštaja. U tom svetu mi, u duši deca, pokrećemo magazin koji će se baviti kulturom fotografije.
E da, zaboravih da napišem, devojčica za koju smo skupljali pare na novogodišnjoj izložbi se zvala Teodora. Da dobro ste pročitali, ZVALA SE Teodora.
Dobrodošli u Kulturu Fotografije.
Kultura FOTOGRAFIJE 
Postavi odgovor